Lazar Dunđerski, u to vreme jedan od najistaknutijih srpskih veleposednika, osnovao je pivaru u Čelarevu, tadašnjem Čibu, 1892. godine, na poljoprivrednom imanju svoje porodice. Pre nje, Lazar je već posedovao pivaru, koja je uspešno poslovala, međutim, nova pivara bila je u potpunosti njegovo delo. Njenoj izgradnji posvetio je posebnu pažnju. Sve što je naučio i video u velikim evropskim gradovima želeo je da isproba u svojoj novoj pivari.
Pivara u Čelarevu imala je modernu parnu mašinu i električni motor, što joj je omogućavalo da proizvodi mnogo više od onoga što je tržište zahtevalo, pa nije radila punim kapacitetom. Početni kapacitet pivare iznosio je 10.000 hl godišnje. Proizvodnja je rasla sve do Velikog rata, ali kada je počeo rat, nije bilo dovoljno radnika kao ni onih koji bi kupovali pivo. Tada je proizvodnja svedena na minimum.
Tokom godina, u čelarevskoj pivari proizvodila su se različita piva: Dunđerskovo pivo, Čib pivo, Standard pivo, Crno pivo od prženog ječma, Herkules, Export-import ili Special pivo, Tref crno-special pivo, Novosadsko pivo, kao i Novosadsko crno pivo. Sedamdesetih godina počinje proizvodnja Lowenbrau piva, dok osamdesetih godina, LAV pivo postaje najpoznatiji i najtraženiji pivski brend čelarevske pivare sve do danas.
Tokom 1965. godine nabavljene su nove cisterne za pivo, izdvojen je novac za rekonstrukciju vodovoda i kanalizacije, sređivanje parka i izgradnju asfaltnog puta u selu, kao i prilaz do pivare. Urađeni su planovi za izgradnju sportskog centra i igrališta.
Završena je automatska kuhinja piva i nova flašara i obe su odmah počele s radom. Stari bunar u pivari je rekonstruisan, iskopana su dva nova bunara, tako da su radovi bili u potpunosti završeni. Krajem ove godine kupljena je licenca za proizvodnju nove vrste piva od minhenske fabrike „Löwenbräu“. U narednim godinama ova kupovina pokazaće se kao odlična investicija.
Kupci iz Mađarske naručili su milion flaša „Löwenbräu“ piva. Izgrađena je nova flašara, a oprema za nju naručena je iz Nemačke. Montirane su nova mašina za pranje flaša i laboratorija. Stare mašine za punjenje flaša korišćene su i dalje, samo ne za punjenje piva, nego sokova. Nova flašara punila je 40.000 flaša na sat.
Izgrađeni su fermentori za više od 100 vagona hmelja. Preuređena je stara flašara, koja je tada dobila novu namenu – u njoj su punjene flaše Koka-kolom i sokovima. Otvoreno je 60 radnih mesta.
Nabavljena je nova linija za flaširanje i izvršen remont stare linije. Na terenu fudbalskog igrališta sagrađena je nova, moderna variona za pivaru. Park ispred pivare ukrašen je skulpturom konja, koju je izvajao vajar Jovan Soldatović i fontanom.
Održana je proslava stogodišnjice osnivanja fabrike. Bila je to prilika da se gosti upoznaju s radom pivare i podsete svih uspeha i iskušenja koje je imala.
Završena je variona, a pivara je i dalje važila za jednu od najsavremenijih na Balkanu, posebno posle postavljanja još osam velikih cisterni i novih fermentora.
Uvedena je nova, kombinovana linija za limenke i nepovratnu staklenu ambalažu. Iste godine, izgrađena je nova linija za punjenje Draught Master KEG-ova, potom zgrade za sektore lanca snabdevanja i komercijale (obnovom stare varione), kao i nova trafostanica. Takođe, proširen je i magacin gotovih proizvoda.
Započeta je izgradnja pogona za preradu otpadnih voda, koji je zvanično pušten u rad aprila 2010. godine, uz prisustvo najviših državnih zvaničnika. Vrednost ove investicije iznosila je oko pet miliona evra.
Proširene su zgrade za filtraciju i variona, izgrađena je nova kotlarnica, a postavljeno je i šest dodatnih cilindrično-konusnih fermentora, specijalno dopremljenih iz Nemačke, čime je ukupan kapacitet fermentora s dotadašnjih 93.900 hl povećan na 126.900 hl.
Implementiran je Integrisani menadžment sistem – IMS, koji objedinjuje više standarda kvaliteta.
Carlsberg Srbija prva u zemlji registrovala je SUPER KOMPOST, oplemenjivač zemljišta, koji je nusproizvod pogona za preradu otpadnih voda.
Izgrađena je CO2 stanica u cilju energetske efikasnosti i očuvanja životne sredine.